DANAS SE PROSLAVLJA SVETA KSENIJA PETROGRADSKA
06-02-2026Pravoslavni vernici danas, 6. februara, obeležavaju praznik posvećen Svetoj Kseniji Petrogradskoj, jednoj od najvoljenijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Njeno ime sa posebnom pobožnošću izgovaraju ne samo u Rusiji, već i širom drugih pravoslavnih zemalja.
Vernici joj se mole za mir i zdravlje u domu, zaštitu porodice, uspeh na poslu, ali i za sreću u ljubavi. Smatra se brzom pomoćnicom onima koji joj se iskreno obrate u nevolji.
Blažena Ksenija rođena je između 1719. i 1730. godine, a čitav svoj podvižnički život provela je u Petrogradu, današnjem Sankt Peterburgu. O njenom detinjstvu i mladosti gotovo da nema zapisa, a narodno pamćenje sačuvalo je sećanje na presudni događaj koji je obeležio njen život – iznenadnu smrt njenog supruga, Andreja Fjodoroviča Petrova, pojca dvorskog hora, koji je preminuo bez hrišćanskog pokajanja.
Duboko potresena ovom tragedijom, tada dvadesetšestogodišnja udovica donela je odluku da započne jedan od najtežih hrišćanskih podviga – jurodivost, odnosno svesno prihvatanje bezumlja pred svetom. Kako navodi sajt Srpske pravoslavne crkve, Ksenija je time želela da prinese najveću žrtvu – sopstveni razum – moleći Boga za pomilovanje duše svog iznenada preminulog muža.
Na dan njegove sahrane obukla je Andrejevu odeću i tako se pojavila u pogrebnoj povorci. Rodbina i prijatelji smatrali su da je izgubila razum, dok je ona sama govorila da Andrej Fjodorovič nije umro, već da sada živi u njoj, dok je Ksenija, kako je govorila, „odavno umrla“. Tako je započelo njeno dugogodišnje lutanje ulicama Petrograda.
Kuću koju je nasledila nakon muževe smrti poklonila je Paraskevi Antonovoj, svojoj podstanarki, dok je sav preostali imetak razdelila sirotinji, a novac odnela u crkvu za pokoj duše „sluškinje Božije Ksenije“. Iako su rođaci njenog muža pokušali da spreče ovakvu odluku, nakon ispitivanja je utvrđeno da je potpuno zdrava i da ima pravo da sama raspolaže svojom imovinom.
Ostala je samo u muževljevoj odeći i krenula u podvižničko stranstvovanje. Izložena podsmesima, uvredama i nerazumevanju, danima je lutala gradom, po žezi i mrazu. U tom periodu započeta je gradnja kamene crkve na Smolenskom groblju, a Ksenija je, prema predanju, noću tajno pomagala graditeljima, noseći i slažući cigle. Radnici su kasnije otkrili da je njihov nevidljivi pomoćnik bila upravo „bezumna“ Ksenija.
Brojna su svedočanstva o njenom daru prozorljivosti. Poznata je priča o Paraskevi Antonovoj, kojoj je Ksenija najavila rođenje sina. Iako zbunjena, Paraskeva je poslušala njene reči i na Smolenskom groblju pronašla novorođenče čija je majka preminula na porođaju. Dečaka je usvojila i odgajila, verujući da je reč o Božijoj promisli.
Vremenom su ljudi počeli da shvataju da Ksenija nije obična prosjakinja. Milostinju je primala samo od dobrih ljudi, uzimajući tek po jednu kopejku, koju bi odmah davala drugima u potrebi. Njene reči često su se ispostavljale kao proročanske – ono što bi tražila ili davala imalo je duboko simbolično značenje.
Majke su joj dovodile decu da ih blagoslovi, verujući da njen dodir donosi isceljenje. Blažena Ksenija provela je gotovo 45 godina u jurodivom podvigu, a upokojila se početkom 19. veka.
Ruska pravoslavna crkva kanonizovala ju je u junu 1988. godine na Pomesnom saboru, a njeno poštovanje do danas ne jenjava. Vernici veruju da Sveta Ksenija i danas čuje molitve onih koji joj se sa verom obraćaju.
Ukupno komentara 0
Pretplata
Naslovne strane
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
 copy.jpg)
Vremeplov
29-04-1946
01-02-2024
01-02-2024
22-11-1947
.jpg)
13-04-1944
14-11-1952
07-11-1952
16-11-1944
Reklamni prostor
.jpg)
Misao dana
Ostavite komentar