TRADICIJA BOŽIĆNIH OBIČAJA

Božić je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, koji se slave u Pravoslavnoj crkvi. Slavi se kao dan rođenja Božijeg Sina Isusa Hrista rođenog od Svetoga Duha i Presvete Bogorodice Djeve Marije. Tog dana se slavi rođenje Hrista Bogomladenca, Malog Boga pa otuda i naziv Božić. Zato se i pozdravljamo radosnim pozdravom: Hristos se rodi! I odgovaramo sa: Vaistinu Hristos se rodi!

Pravoslavna crkva je proslavljala dan Hristovog rođenja 25. decembra po julijanskom kalendaru sve do usvajanja gregorijanskog kalendara 1582. Tada su pravoslavni praznici pomereni u odnosu na praznike ostalih hrišćanskih veroispovesti i tako se Badnji dan i Božić kao nepokretni hrišćanski praznici slave 6. i 7. januara. Treći dan Božića je posvećen Saboru Presvete Bogorodice, koja je na čudesan način začela i rodila Hrista.

Božićni praznici i običaji zauzimaju središnje mesto u našem narodnom kalendaru. Dva najznačajnija praznika ovog ciklusa su Badnji dan i sam dan Božića. Gotovo sve magijske i kultne radnje vezane su za obezbeđivanje plodnosti u godini koja dolazi. U običajnom delu započinje 6. januara, odnosno spremanjem pečenice-božitnjara, unošenjem badnjaka i slame, spremanjem obrednih božićnih hlebova i služenjem badnje večere. Na Badnji dan se seče badnjak koji je obično sekao domaćin kuće. Sa sobom je nosio bočicu vina kojom je prelivao badnjak i kolač koji je stavljao na panj od badnjaka. Uzimao je prvi iver koji je nosio kući i stavljao ga ispod karlice da bi se bolje skupljao kajmak. Uveče se badnjak seče, unosi u kuću i pali. Pri unošenju badnjaka domaćin i domaćica, koja ga je posipala žitom, su ponegde imali rukavice na rukama. Kada badnjak malo nagori stavljao se kraj ognjišta ili na šporet. Pored njega se obično stavljao manji kolač i metalni novac. Posle unošenja badnjaka domaćin se vraćao da unese slamu. Nekada se slama prostirala po celoj kući, a kasnije se unosila u vreći koja se ostavljala ispod stola ili u korpi koja je ostavljana u ugao prostorije. Ranije, dok je domaćin prostirao slamu, deca su išla za njim i čupkala slamu i imitirala životinje uzvikujući: piju, piju, kvo, kvo...

Na Badnji dan su spremani obredni hlebovi: kolač koji se sekao na Badnji dan i kolač koji se sekao na Božić. Pored toga mešeni su kolači za položajnika, decu i stoku. Na kolač za položajnika se stavljao novac, vuna i obmotavan crvenim koncem. Za decu su spremani kolači posebnih oblika: guska za devojčice, a zec za dečake. Za stoku je mešen kolač u obliku kruga i stavljan na rog.

Posle unošenja badnjaka sekao se kolač i služila večera koja se sastojala od posnih jela i voća, obavezno oraha. Posle večere se nije izlazilo iz kuće, niti su dolazili gosti, a večera je ostajala na slami ili sofri sve do jutra da bi se obezbedilo izobilje u nastupajućoj godini.

Na sam Božić, ujutro rano domaćin i ukućani su išli u crkvu na službu. Po dolasku kući prvo bi se omrsili mlekom, sirom i kajmakom. Rano ujutro dolazio je položajnik koji je najčešće bio unuk, zet, a vrlo retko slučajni gost. Položajnik je lomio grančicu od badnjaka, njome džarao vatru bogoradajući: koliko varnica toliko parica, ovčica, jaganjaca, zdravlja, napretka, berićeta.... U pojedinim selima je ogrtan vunenom čergom. Sa položajnikom se kadilo, sekao kolač i ručalo, a pri polasku kući uz dar je dobijao i za njega posebno spremljen kolač. Izobičajeno je, a nekada je i to bilo, da se u kuću uvodio životinjski položajnik. Ostalo je samo to da se štala okadi, a životinje daruju obrednim kolačima. Na sam dan Božića nije se išlo u goste. Gledalo se da se pojedini poslovi započnu, pa se po malo prelo, pralo i tkalo. Sve ono što bi moglo da napravi štetu u kući na Božić se nije pominjalo: miš, zmija, poplava... Za Božić se nisu spremale pihtije, jer one drhte, a od božitanjara se ostavljala glava za Novu godinu, a plećka za Bogojavljenje.

Pored velikog božićnog kolača, koji je obavezan za Božić, važan obredni kolač je česnica. Mesi se od projinog brašna i u nju se obično stavlja razno zrnevlje: pšenica, kukuruz, dren, iver od praga i metalni novčić. Lomi se na delove i svakom od ukućana se daje po deo, pa se po tome šta je ko dobio u svom delu i sreća proriče. Česnica u suštini predstavlja useve i verovanje da od ovog obrednog hleba zavisi zdravlje ukućana, rod useva i stoke, napredak u poslovima i opšte blagostanje cele kuće. Česnica se uglavnom mesi za Božić, a u nekim selima za Novu godinu, na Sv. Vasilija Velikog, 14. januara.

Kao što je već pomenuto dolazak položajnika trebalo je da donese kući i ukućanima sreću i zato su svi voleli da to bude osoba dobre naravi, a najčešće je položajnik bilo dete.

Badnjak je najčešće drvo hrasta ili cera, koje se pali na Badnje veče, kada se po običaju celu noć ne spava već bdi i čeka Rođenje Hristovo. Pretpostavlja se da je po ovom običaju badnjak i dobio ime. Po rečima vladike Nikolaja Velimirovića Badnjak predstavlja Hrista, a unošenje Badnjaka u dom označava ulazak Hrista u ovaj svet. Badnjak je samo simbol i slika, a Hristos je stvarnost. Zato se i prilkom sečenja, unošenja u kuću i paljenja izražava poštovanje prema Badnjaku, tako što domaćin na rukama nosi rukavice, bdi dok badnjak gori, a od ostataka pravi krstove koje stavlja ispod strehe , nosi u štalu, vinograd i voćnjak, obezbeđujući na taj način napredak u kući i rodnu godinu.

Božić se i danas smatra jednim od najradosnijih porodičnih i crkvenih praznika. Pojedini običaji kao što su unošenje badnjaka, dolazak položajnika i lomljenje česnice su zadržani do danas. Pošto je u selima sve manje stoke izgubio se običaj mešenja kolača za njih, uvođenje životinjskog položajnika, unošenje i posipanje slame po kući. Sve se to svelo na simboliku, pogotovo u gradskim uslovima života. Mnogi običaji koji su danas prisutni održavaju se, ali simbolika im je zaboravljena.

Poslednjih decenija se praktikuje paljenje badnjaka kod crkava, manastira, zatim unošenje u opštine, tako da su obnovljeni običaji koji su postojali pre Drugog svetskog rata.

U gradovima se nekada Božić čestitao prigodnim čestitkama u kojima se izražavala želja za blagostanjem, srećom i uspehom. Danas su one potisnute pojavom mobilnih telefona i slanjem poruka preko društvenih mreža.

I nekada i sada želje su ostale iste:

Slava Bogu na visini

A na zemlji mir

Među ljudima dobra volja! (Božićna crkvena pesma)

HRISTOS SE RODI!

VAISTINU SE RODI!

Zorica Simić, etnolog muzejski savetnik

ODRŽANO ROMSKO POETSKO VEČE

KLIZALIŠTE NA TRGU KOSTURNICA UZ BOGAT PRATEĆI PROGRAM TOKOM PRAZNIČNIH DANA

SAVET ZA SPORT GRADSKOG ODBORA SNS KRUŠEVAC URUČIO DONACIJU ANĐELI MILOJEVIĆ

ZA POČETNIKE U POSLOVANJU KREDITI DO 3,6 MILIONA DINARA I BESPOVRATNA SREDSTVA

SNEG U KRUŠEVCU IZVEO ZIMSKE SLUŽBE NA TEREN

UREĐEN SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE OSREDAK, ZNAČAJNA INICIJATIVA ZA EKOLOGIJU I EDUKACIJU

NOVOGODIŠNJA PRIREDBA ZA KORISNIKE GERONTOLOŠKOG CENTRA

ODRŽANA 75. AKCIJA „TREĆE DETE“

DECEMBARSKE PENZIJE STIŽU RANIJE, UZ POVEĆANJE OD 10,9%

PIJAČNI PRODAVCI IZUZETI OD OBAVEZNE FISKALIZACIJE DO KRAJA 2025. GODINE