EKRANIZAM I NJEGOVE POSLEDICE- SAVETI STRUČNJAKA

D.K. 31-01-2025

Novi uslovi života promenili su svakodnevicu, pa većina ljudi provodi više vremena uz ekrane pametnih telefona, računara i televizora. Međutim, to nije dobro naročito za decu u ranoj životnoj dobi. U poslednje vreme u psiho-terapijjskoj terminologiji pojavljuje se termin "ekranizam", koji se vezuje za dugi i zavistan boravak pored ekrana. Kakve su posledice i kako sprečiti ovu pojavu razgovarali smo sa logopedom u školi za osnovno i srednje obrazovanje "Veselin Nikolić" u Kruševcu Ivanom Ristić.

U poslednjoj deceniji kada se masovno koriste mobilni telefoni, skoro da ne postoji čovek koji nije vlasnik jednog , pojavilo se i prekomerno gledanje u ekran, pa otuda i naziv za stanje, a poneki psihoterapeuti ga nazivaju i dijagnozom sa nazivom "ekranizam" Dugo, neprestano ili zavisno gledanje u ekran ima jako negativan uticaj na mozak, naročito kod dece u najranijem životnom dobu. Kako gledanje ekrana direktno ili Indirektno utiče na mozak pojasnila je logoped Ivana Ristić:

-Ukoliko vaše dete ne prihvata saradnju i odbija da prestane da koristi mobilni telefon i druge vidove tehnologije, to je zasigurno alarm i prvi simptom pojave ekranizma. Još jedan od znakova da vaše dete previše koristi tehnologiju jeste odsutnost i slaba koncentracija na određene aktivnosti. Deca se primetno je, prebacuju s jedne aktivnosti na drugu, prethodno ne završivši započetu, a to je posledica ubrzanih slika, sjaja, pokreta sa ekrana, koje kada se vrati u realnost ne može da vidi, dodaje logoped.

"Ekranizam" vrlo često može prerasti i u socijalni poremećaj, s obzirom da deca zbog prekomerne upotrebe tehnologije odbijaju interakcijiju s okolinom. Pravovremeno delovanje vrlo je važno da bi diete imalo pravilan rast i razvoj. Važno je da roditelji na vreme primete promene na detetu, nađu načine zabrane ili podstaknu drugi vid igre ili okupacije deteta, a ukoliko to ne urodi plodom treba da potraže pomoć kod defektologa, logopeda ili psihihologa. Rana intervencija, rad do 3 godine života je ključan. Mozak deteta je najosjetljiviji u ranoj dobi, pa samim tim i negativni uticaj ekrana je najjači upravo tada.

Naučnici koji su radili na neuropedijatrijskoj studiji došli su do zaključka kako deca do treće godine života nikako ne smeju biti izložena ekranima, u uzrastu od treće do šeste godine dozvoljeno im je po 30 minuta dnevno, a oni u ranom školskom uzrastu uz kompjutere i druge ekrane trebalo bi da provedu najviše jedan sat, posebno ukoliko su sadržaji needukativni u šta spadaju igrice, gledanje slika i drugih jako zvučnih i koloritnih sadržaja. Sa našom decom to je danas sasvim drugačije i oni sate i sate provode pored telefona. Naročito je to primetno kada se vrate sa raspusta, ističe naša sagovornica.

Postoje i edukativni sadržaji, ali oni su opravdani samo ako su interaktivnii i ako postoji neki vid komunikacije, a u to spadaju online nastava - aktivan ciljani mentalni rad i on ne spada u rizike "ekranizma", mišljanja su neki stručnjaci, dok su drugi isključivi da gledanje ekrana treba izbegavati i svesti na najmanju moguću meru. Previše vremena pored ekrana, ne samo da šteti mozgu, smanjuje koncentraciju i brzinu razmišljanja, već može da dovede i do asocijalnog ponašanja i povlačenja deteta u sebe. Što je dete starije, problem će biti izraženiji, pa je svakako važno na ovu pojavu obrati pažnju i svesti je na najmanju moguću meru, a dete uključiti u obične radnje i aktivnosti koje radi roditelj, uz dodatna objašnjenja ili uz učećše dece u tim radnjama, kaže logoped Ivana Ristić.




Ukupno komentara 0

Ostavite komentar